Fotograf beograd

Fotografska radnja

Naša fotografska radnja, iako moderno opremljena, uspeva da ispoštuje zaveštanje začetnika fotografije na našim prostorima i da ujedno klijentu isporuči najmoderniji proizvod kojim će biti zadovoljan u trenutku prijema i nakon nekoliko decenija.

Neki od nas pamte stare fotografske radnje. Odlazak kod fotografa nekada bio je svečani čin. Neki su možda gledali stare albume svojih roditelja ili baka i deka, te crno bele fotografije imale su neki poseban šarm.

Prve fotografske radnje u Beogradu i Srbiji su počele da se otvaraju sredinom 19. veka, nakon što je proces fotografisanja usavršen i olakšan dovoljno da mogu da ga nauče i ljudi bez znanja hemije, fizike i ostalih prirodnih nauka.

Tipična fotografska radnja u to vreme se uglavnom bavila portretima građana i porodičnim portretima. Cela porodica je oblačila svoju najlepšu odeću, ponekad šivenu specijalno za ovu priliku, i odlazila kod fotografa gde su se stvarale uspomene koje mi sada gledamo sa smeškom na usnama dok prelistavamo svoje porodične fotografije.

Fotografske radnje i laboratorije za razvijanje filma kakve smo nekad znali, retke su. One koje su sačuvane vlasništvo su pravih zaljubljenika u ovu umetnost. Trendovi promenili pa se i profesionalne fotografske radnje menjaju u skadu sa tim. Tamne komore i posude sa tečnostima za razvijanje fotografija su zamenile moderne mašine, a ogromne foto aparate su zamenili moderni digitalni.

Fotografija nije imuna na trendove, čak je i usko povezana sa njima, tako da je krajem prošlog veka i početkom ovog, veliki broj fotografskih studia stavilo ključ na svoje radnje. Moderna tehnologija I digitalizacija omogućila je da svi budemo fotografi, ali I doprinela da popularnost fotografskih radnji dramatično opadne.

Međutim, obećavajuća je činjenica da raste interesovanje za porodično fotografisanje u studijima, posebno pred neki važan porodični datum ili praznik. To je divna tradicija koja je vremenom bila zaboravljena, ali joj se ljudi ponovo vraćaju.

To izuzetno raduje fotografe zato što se malo šta može meriti sa zadovoljstvom fotografisanja srećne porodice. Naša fotografska radnja je mesto gde se stvaraju uspomene, a ne samo mesto gde se prave fotografije.

Profesionalni fotograf

Sada kada je fotografska oprema mnogo jednostavnija nego nekad, kad foto aparat staje u džep, i običan laik postaje fotograf. Ali da li svako od nas može biti i profesionalni fotograf?

Ono što odlikuje profesionalaca je pre svega dobro poznavanja fotografskih veština :

• manipulisanje svetlošću,
• vizuelnim formama,
• poznavanje geometrijske optike koji izučava svetlost,

ali pre svega profesionalac treba da razume sadržinu onoga što fotografiše. Biti fotograf zahteva dosta iskustva, veštine i posvećenosti.

Svako može stisnuti dugme fotoaparata , ali nema svako “sluha” za dobar kadar. Skupa oprema ne znači da će od vas napraviti dobrog fotografa. Znati kako da prenese emociju na fotografiju glavna je odlika je profesionalaca.

Fotografisanje

Pojavom fotografije I njenim razvojem, menjao se i odnos ljudi prema fotografisanju, U početku su se ljudi plašili, mislili su da fotografisanje zarobljava njihov duh. Danas se ljudi baš iz tog razloga i fotografišu – da bi zarobili taj “duh” I sačuvali uspomenu. Sa pojavom fotografije ljudi su obezbedili I trajanje trenutka.

Od kada su smart telefoni postali finansijski dostupni vecini ljudi, a samim tim I društvene mreže, retko da prodje dan a da nesto ne fotografišemo I pokažemo svetu. Društvene mreže imale su veliki uticaj na popularnost fotografisanja.

Fotografija

Fotografija je medij, koji može postojati u fizickom obliku – na papiru, ili elektronskom – projektovanjem ili na ekranu. Prva fototografija napravljena u Beogradu bila je 1840. godine, samo godinu dana nakon sto je Luj Dager izumeo fotografiju. Rana fotografija se zvala dagerotip (po pronalazaču) i radila se na metalu. Podrazumevala je dugotrajan postupak i specijalnu obuku.

Foto aparat i neophodnu opremu za dagerotipiju u Srbiju doneo je Dimitrije Novaković, koji je tom prilikom načinio snimak dela Beograda I to poklonio knezu Milošu. Na žalost ta fotografija nije sačuvana.

U doba velikog naučnog napretka i fotografija se razvijala, tako da je ubrzo pronađen postupak pravljenja fotografija na papiru, talbotipija. Ovo je omgućilo nastanak mnogih fotografskih studija i načinilo fotografiju dostupniju običnim ljudima.

Sa povećenjem broja foto aparata, povećala se i mogućnost primene, pa je osim porodične fotografije počela da se razvija i dokumentarna fotografija.

Kao što smo od začetka fotografije išli u korak sa svetom, tako i danas nimalo ne zaostajemo. Naša fotografska radnja prati najmodernije trendove u fotografiji i može, u skladu za željama klijenata, da ne samo reprodukuje, već i usavrši moderne trendove, ili postavi nove.

Zaključak

Fotografija nosi poruku, emociju i čuva trenutak. Nekada su se ljudi fotografisali isključivo da bi sačuvali uspomene, danas je fotografija je i vest, i dokumet, i reklama. Fotografija se koristi i u nauci i u umetnosti, za posao i uživanje. Ako slika govori više od hiljadu reči, možete nas smatrati vašim portparolima.